чет12окт201708:19

IMG 0153Ојачајте своје срце! Светски дан срца 29.септембар 2017.

И ове године је Дом здравља у Аранђеловцу низом активности обележио Светски дан срца.

Видео прилог и фотографије можете погледати на нашој facebook страници.

Светски дан срца се обележава 29. септембра сваке године и представља симбол светске платформе за борбу против кардиоваскуларних болести. Овај важан датум из Календара јавног здравља има за циљ да информише људе широм света да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти у свету и да истакне значај активности које појединци, удружења и заједнице могу предузети да спрече и контролишу ова обољења. Процењује се да у свету око 17,5 милиона људи умре од кардиоваскуларних болести сваке године, те да ће до 2030. године тај број порасти на чак 23 милиона. Светска федерација за срце истиче да најмање 80% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). У складу са тим, ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Ојачајте своје срце”, наглашавајући значај здравих стилова живота, као и значај превенције и контроле фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама.

Иако деца представљају најздравију популациону групу, чак су и она под одређеним  ризиком за појаву болести срца и крвних судова. Наиме, ове болести могу да се јаве и пре рођења, а ризик расте током детињства усвајањем лоших животних навика, као што су неправилна исхрана, недостатак физичке активности и изложеност дуванском диму. Одређене непрепознате и нелечене заразне болести код деце су посебан проблем, јер могу да изазову трајна оштећења срца, која често захтевају хируршко лечење.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Према подацима Националног регистра за акутни коронарни синдром, од болести срца и крвних судова (КВБ) током 2015. године у Србији умрло је 54.376 особа. Болести срца и крвних судова, са учешћем од 52,4% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у нашој земљи. Исхемијске болести срца, заједно са цереброваскуларним болестима, водећи су узроци смрти у овој групи обољења. У Београду је 2016. године од акутног инфаркта миокарда лечено 3.297 становника, док је број умрлих особа од исте болести био 825.

О кардиоваскуларним болестима

У кардиоваскуларне болести спадају исхемијска болест срца, исхемијска болест цереброваскуларног система и периферна артеријска оклузивна болест. Најзаступљеније кардиоваскуларне болести су коронарне срчане болести (нпр. срчани удар) и цереброваскуларне болести (нпр. мождани удар). Основни узрок кардиоваскуларних болести у 95% случајева је атеросклероза, а симптоми се јављају када је процес у одмаклој фази. Кардиоваскуларне болести се могу превенирати. Превенција КВБ подразумева процену ризика код сваког пацијента. Лекари опште праксе би требало да спроведу скрининг и превентивне процедуре. Постоји више начина подела фактора ризика за настанак КВБ. Један од њих је подела на факторе ризика на које се не може деловати, дакле непроменљиве факторе (узраст, пол и наслеђе) и факторе на које се може деловати, те се на тај начин КВБ могу превенирати.  Најзначајнији од њих су повишен крвни притисак, пушење, повишен ЛДЛ-холестерол, низак ХДЛ-холестерол, дијабетес мелитус, гојазност, неадекватна исхрана, физичка неактивност и др.

Како да заштитите своје срце?

Будите физички активни

Спроводите редовну умерену физичку активност. Само 30 минута активности дневно може да помогне у спречавању срчаног и можданог удара. Нека то постане ваш животни стил – регуларни део сваког вашег дана! Крећите се степеницама уместо лифтом, изађите из аутобуса неколико станица раније и препешачите део планиране трасе. Бавите се вежбама при којима се пријатно осећате (нпр. пливање, шетња, вожња бицикла итд. ) Физичка активност ће сигурно помоћи и да се ослободите стреса а, осим тога, иделан је савезник  у борби са килограмима. Престаните са пушењем и заштитите се од дувана Ако престанете да пушите, ризик од коронарне болести срца биће двоструко нижи у року од само годину дана уз тренд враћања на нормалан ниво током времена. Осим контроле и промене сопствених избора и навика, важно је да избегавате задимљено окружење – и сама изложеност дуванском диму (пасивно пушење) значајно повећава ризик од срчаног удара.

Једите здраво

Нездрава исхрана доводи до гојазности. Исхрана пре свега треба да буде количински и по квалитету адекватна. У исхрани треба да буду заступљење намирнице као што су воће, поврће, интегралне житарице, мршава меса, млечни производи са ниским садржајем масноћа и риба. Будите опрезни са обрађеном храном која често садржи висок ниво соли. Избегавајте алкохолна пића колико год је то могуће. Пијте доста воде!

Одржавајте здраву телесну тежину

Трудите се да достигнете и одржавате идеалну телесну масу, у складу са вашом висином, годинама старости, полом. Гојазност је фактор ризика развоја исхемијске болести срца. Карактерише се увећањем масне масе тела у мери која доводи до нарушавања здравља и развоја бројних компликација на многим органима и органским системима, што за последицу има повећани морбидитет и морталитет. У одраслих особа дефинише се као индекс телесне масе ≥30 кг/м2.*

*Једноставан а добар начин за праћење здраве телесне тежине је употреба БМИ (индекс телесне масе), који, кроз однос телесне висине и масе, даје грубу процену удела масти у организму. Да бисте израчунали свој БМИ, поделите своју масу (у килограмима) са вредношћу своје висине (изражене у метрима) на квадрат. Препорука је да здрава одрасла особа треба да одржава свој БМИ између 18,5 и 24,9 кг / м².

Знајте ваше бројке

Редовно контролишите висину свог крвног притиска, ниво холестерола и глукозе у крви.

Не заборавите да је висок крвни притисак главни фактор ризика за настанак можданог удара, као и око половине свих болести срца. Почевши од вредности 115/75 мм Хг, ризик за КВБ се удвостручује са сваким порастом за 20/10 мм Хг у односу на претходну вредност ТА. Повишени нивои холестерола и шећера у крви додатни су фактори ризика и значајно повећавају шансе за настанак поменутих обољења. Пожељне вредности укупног холестерола су мање од 5,2 ммол/л а глукозе од 4.0 до 6.0 ммол/л пре јела.

Смањите ментални стрес

Ментални стрес као фактор ризика за КВБ неизбежни је пратилац савременог живота.

Ментални стрес може бити хронични стрес (практично од рођења), затим резултат утицаја социјалне средине – последица економско-политичке кризе, емотивни стрес, поремећаји понашања у склопу анксиозних поремећаја и реакција (разни облици депресија, актуелни пострауматски стрес синдром код прогнаних лица, након природних непогода…), панике, фобије.

Примена метода контроле менталног стреса (нпр. психолошке радионице и спортско рекреативне вежбе) представља један од начина превазилажења овог фактора ризика.

Пратите своје достигнуће и напредак, будите поносни на све што радите за своје здравље и здравље ваше породице.

Извор Црвени крст Србије

JSN Boot template designed by JoomlaShine.com