Здравствене услуге које се пацијенту као осигуранику обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања

САДРЖАЈ И ОБИМ ПРАВА НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ

Члан 8.
Право на здравствену заштиту које се обезбеђује обавезним здравственим осигурањем
обухвата:
1) мере превенције и раног откривања болести;
2) прегледе и лечење жена у вези са планирањем породице као и у току трудноће, порођаја и
материнства до 12 месеци након порођаја;
3) прегледе и лечења у случају болести и повреде;
4) прегледе и лечење болести уста и зуба;
5) медицинску рехабилитацију у случају болести и повреде;
6) лекове и медицинска средства;
7) протезе, ортозе и друга помагала за кретање, стајање и седење, помагала за вид, слух и
говор, стоматолошке надокнаде, као и друга помагала (у даљем тексту: медицинско-техничка
помагала).
1. Мере превенције и раног откривања болести
Члан 9.
Осигураном лицу се, ради очувања и унапређења здравља, спречавања, сузбијања и раног
откривања болести и других поремећаја здравља, обезбеђују следеће мере:
1) здравствено васпитање које се спроводи организовањем посебних предавања или давања
савета од стране здравствених радника у вези са заштитом, очувањем и унапређењем здравља,
стицањем знања и навика о здравом начину живота, откривању и сузбијању фактора ризика.
Здравствено васпитање из става 1. ове тачке, спроводи се нарочито у вези са болестима
зависности, ХИВ инфекцијом, раним откривањем болести и исхраном кроз:
- индивидуални рад саветовањем,
- групни рад (рад у малој групи),
-активне методе учења (предавања, креативне радионице, демонстрационе вежбе, изложбене
едукације, кампови за децу оболелу од шећерне болести, хемофилије, прогресивних неуромишићних
болести и др.);
2) систематски и остали прегледи деце до навршених 18 година живота, односно до краја
прописаног средњошколског, односно високошколског образовања, а најкасније до навршених 26
година живота, жена у вези са трудноћом и одраслих особа у складу са републичким програмом
превенције и раног откривања болести од већег социјално-медицинског значаја, односно скрининг
програма; 3
3) превентивне стоматолошке и профилактичке мере за превенцију болести уста и зуба код
трудница и деце до навршених 18 година живота, до краја прописаног средњошколског, односно
високошколског образовања, а најкасније до навршених 26 година живота;
4) здравствено васпитање у вези са планирањем породице, превенцијом нежељене трудноће,
контрацепцијом и хируршком стерилизацијом, тестирањем на трудноћу дијагностиком и лечењем
сексуално преносивих болести и ХИВ инфекције;
5) вакцинација, имунопрофилакса и хемопрофилакса која је обавезна према републичком
програму имунизације становништва против одређених заразних болести;
6) хигијенско – епидемиолошке и друге законом предвиђене мере и поступке у вези са
спречавањем, откривањем и лечењем ХИВ инфекције и других заразних болести и спречавањем
њиховог ширења.
2. Прегледи и лечење у вези са трудноћом, порођајем и постнаталним периодом
Члан 10.
Женама у вези са планирањем породице, у трудноћи, за време порођаја и материнства до 12
месеци обезбеђују се:
1) прегледи и лечење од стране гинеколога и бабице који се односе на планирање породице,
трудноћу (укључујући пренатални период, порођај и постпорођајни период), стања која могу да изазову
компликацију трудноће, као и прекид трудноће из медицинских разлога;
2) болничко лечење када је медицински неопходно и порођај у здравственој установи;
3) патронажне посете и помоћ породиљи и рутинска нега новорођенчета од стране патронажне
сестре;
4) дијагностика и лечење стерилитета.
Под прегледом у смислу става 1. тачка 1) овог члана подразумева се и пренатално и генетско
тестирање и друге превентивне мере, у складу са медицинским стандардима.
Под лечењем стерилитета у смислу става 1. тачка 4) овог члана подразумевају се и два
покушаја вантелесног оплођења код жена до навршених 40 година живота у складу са критеријумима
одговарајуће републичке стручне комисије коју образује министар надлежан за послове здравља.
3. Прегледи и лечење у случају болести и повреда
Члан 11.
Оболелом, односно повређеном осигураном лицу, у зависности од медицинских индикација и
стручно-методолошких и доктринарних ставова, обезбеђују се:
1) указивање хитне медицинске помоћи на месту медицинске хитности или у здравственој
установи односно другом облику здравствене службе (у даљем тексту: приватна пракса);
2) хитан санитетски превоз за болести или повреде које су опасне по живот осигураног лица.
Хитан санитетски превоз обухвата превоз санитетским возилом због болести или повреде које су
опасне по живот осигураног лица до најближе здравствене установе која је оспособљена за наставак
даљег лечења оболелог, односно повређеног;
3) санитетски превоз који није хитан, када је оправдан и медицински неопходан.
Санитетски превоз који није хитан обухвата превоз до здравствене установе у којој се пружа
здравствена заштита која је оправдана и медицински неопходна, као и превоз из здравствене установе
до куће осигураног лица.
Санитетски превоз који није хитан оправдан је и медицински неопходан у случају да транспорт
било којим другим транспортним средством може угрозити живот и здравље осигураног лица.
Употребу санитетског возила и налог за коришћење санитетског возила даје изабрани лекар,
односно лекарска комисија, у складу са овлашћењима која имају на основу Закона. 4
Санитетски превоз из става 1. ове тачке обезбеђује здравствена установа у складу са
одредбама Закона о здравственој заштити, Уредбе о Плану мреже здравствених установа и општег
акта Републичког фонда којим се уређује начин и поступак остваривања права из обавезног
здравственог осигурања;
4) прегледи и лечење у примарној здравственој заштити као и у кући осигураника, од стране
изабраног лекара;
5) амбулантни прегледи и лечење код специјалисте и здравственог сарадника по упуту
изабраног лекара;
6) лабораторијска, рендгенска и друга дијагностика која је предложена од изабраног лекара или
лекара специјалисте, а медицински је неопходна и оправдана за дијагностику и лечење болести или
повреде;
7) стационарно лечење када је оправдано и медицински неопходно, које обухвата прегледе и
лечење од стране лекара специјалисте, медицинску негу, смештај у заједничкој соби или соби
интензивне неге и исхрану, односно специфичну дијету у стационарној здравственој установи.
Стационарно лечење оправдано је и медицински неопходно ако потребна здравствена заштита
(дијагностика, лечење или рехабилитација) или њен део може искључиво да се пружи у стационарним
здравственим условима, односно ако се не може обезбедити амбулантним и кућним лечењем.
Лице које је у терминалној фази болести, непокретно, односно покретно уз помоћ других лица,
а коме је потребно палијативно збрињавање, има право на краткотрајно болничко лечење ради
примене симптоматске терапије и здравствене неге осигураног лица;
8) право на пратиоца осигураном лицу до навршених 15 година живота, као и старијем лицу које
је теже телесно или душевно ометеном у развоју, односно лицу код кога је у току живота због обољења
или повреде дошло до губитка појединих телесних или психичких функција због чега то лице није у
могућности да самостално обавља активности свакодневног живота, укључујући слепа, слабовида, као
и глува лица, за време стационарног лечења и медицинске рехабилитације, а да је то медицински
неопходно, осим ако законом није другачије одређено.
Право на пратиоца из става 1. ове тачке цени лекарска комисија филијале.
Право на пратиоца за време путовања или за време путовања и боравка у другом месту
обезбеђује се осигураном лицу млађем од 18 година живота, односно старијем лицу које је теже
телесно или душевно ометеном у развоју, односно лицу код кога је у току живота због обољења или
повреде дошло до губитка појединих телесних или психичких функција због чега то лице није у
могућности да самостално обавља активности свакодневног живота, укључујући слепа, слабовида, као
и глува лица;
9) кућно лечење које је оправдано и медицински неопходно и палијативно збрињавање.
Кућно лечење је оправдано и медицински неопходно у случају када је од стране изабраног
лекара или лекара специјалисте индикована примена парентералних лекова, медицинских и
рехабилитационих процедура које здравствени радник може да пружи у кућним условима осигураном
лицу које је непокретно или лицу чије кретање захтева помоћ другог лица.
Кућно лечење се спроводи и као наставак стационарног лечења.
Палијативно збрињавање је свеобухватна и континуирана брига о осигураном лицу оболелом од
малигних тумора, болести срца и крвних судова, дијабетеса, опструктивне болести плућа, болести
HIV/AIDS, последица саобраћајне несреће и трауматизма у терминалном стадијуму болести. Циљ
палијативног збрињавања осигураног лица је мање патње, више достојанства и бољи квалитет живота. 5
4. Прегледи и лечење болести уста и зуба
Члан 12.
Осигураном лицу обезбеђују се прегледи и лечења болести уста и зуба у амбулантно-
поликлиничким и стационарним условима, и то најмање:
1) прегледи и лечење болести уста и зуба код деце до навршених 18 година живота, односно до
краја прописаног средњошколског (укључујући покретни ортодонски апарат и стоматолошке надокнаде
у складу са општим актом Републичког фонда којим се уређују медицинско-техничка помагала),
односно високошколског образовања, а најкасније до навршених 26 година живота, као и лица старијих
од 18 година која су тешко телесно или душевно ометена у развоју, као и лица са тежим урођеним или
стеченим деформитетом лица и вилица;
2) прегледи и лечење болести уста и зуба, изузев протетског збрињавања, код жена у вези са
трудноћом и 12 месеци после порођаја;
3) указивање хитне стоматолошке здравствене заштите за одрасле;
4) прегледи и лечење болести уста и зуба изузев протетског збрињавања, пре трансплантације
органа и ткива, односно операција на срцу;
5) прегледи и лечење болести уста и зуба у оквиру преоперативног и постоперативног третмана
малигних болести максилофацијалног предела;
6) ургентни стоматолошки и хируршки прегледи и лечење повреда зуба и костију лица,
укључујући примарну реконструкцију остеосинтетским материјалом;
7) израда акрилатне тоталне и субтоталне протезе код особа старијих од 65 година живота;
8) неопходан стоматолошки третман, укључујући и фиксне ортодонске апарате у оквиру
преоперативног и постоперативног третмана код особа са урођеним и стеченим тежим деформитетом
лица и вилице;
9) израда протетских надокнада лица и вилице (интраоралне постресекционе протезе и протезе
лица) у оквиру посттуморске рехабилитације и реконструкције укључујући и имплантате за њихово
учвршћивање;
10) прегледи и лечење болести уста и зуба код лица код којих је у току живота због обољења
или повреде дошло до губитка појединих телесних или психичких функција због чега нису у могућности
да самостално обављају активности свакодневног живота.
Сматра се да осигурано лице није у могућности да самостално обавља активности
свакодневног живота из става 1. ове тачке уколико је остварило право на накнаду за туђу негу и помоћ
по прописима о пензијском и инвалидском осигурању и социјалној заштити.
11) прегледи и лечење болести уста и зуба осигураника из члана 22. Закона.
Лицима из става 1. тачка 10) и 11) овог члана обезбеђује се право на преглед и лечење болести
уста и зуба ако су приходи осигураног лица испод цензуса утврђеног актом из члана 22. став 2. Закона.
5. Медицинска рехабилитација у случају болести и повреде
Члан 13.
Осигураном лицу обезбеђује се медицинска рехабилитација ради побољшања или враћања
изгубљене или оштећене функције тела као последице акутне болести или повреде, погоршања
хроничне болести, медицинске интервенције, конгениталне аномалије или развојног поремећаја.
Медицинском рехабилитацијом обезбеђује се утврђивање, примена и евалуација
рехабилитационих поступака који обухватају кинезитерапију и све видове физикалне, окупационе
терапије и терапије гласа и говора, као и одређене врсте медицинско-техничких помагала, намештање,
примену и обуку за употребу тог помагала код осигураног лица.
Окупационом терапијом се осигураном лицу обезбеђују поступци медицинске рехабилитације
после болести и повреде који имају за циљ да се осигурано лице оспособи за самосталну бригу о себи,
односно да унапреди функционисање у осталим активностима свакодневног живота. 6
Рехабилитацијом гласа и говора се осигураном лицу обезбеђују медицински поступци уз
употребу одговарајућих помагала која су неопходна за дијагнозу и третман болести и повреда или
конгениталне аномалије које за последицу имају поремећај гласа и говора који онемогућава
комуникацију осигураног лица, односно поремећај гутања који је последица болести или повреде.
Физикалном терапијом обезбеђује се утврђивање, примена и евалуација свих одговарајућих
агенаса, укључујући природни лековити фактор у третману повређеног и оболелог осигураног лица.
Осигураном лицу обезбеђује се медицинска рехабилитација у амбулантно–поликлиничким и
болничким условима када је оправдана и неопходна за третман стања осигураног лица.
Осигураном лицу се рехабилитацијом у стационарним здравственим установама (рана
рехабилитација) обезбеђује спровођење интензивног програма рехабилитације за који је неопходан
мултидисциплинарни тимски рад, у оквиру основног медицинског третмана, ради побољшања
здравственог стања и отклањања функционалних сметњи.
Осигураном лицу обезбеђује се рехабилитација у стационарним здравственим установама
специјализованим за рехабилитацију (продужена рехабилитација) као континуирани продужетак
лечења и рехабилитације у оквиру индикационог подручја када се функционалне сметње не могу
ублажити или отклонити са подједнаком ефикасношћу у амбулантно-поликлиничким условима и у
оквиру болничког лечења основне болести.
Право на пратиоца за време рехабилитације у стационарним здравственим установама
обезбеђује се осигураном лицу до навршених 15 година живота, као и старијем лицу које је теже
телесно или душевно ометено у развоју, односно лицу код кога је у току живота због обољења или
повреде дошло до губитка појединих телесних или психичких функција због чега то лице није у
могућности да самостално обавља активности свакодневног живота, укључујући слепа, слабовида, као
и глува лица.
Осигураном лицу обезбеђује се, као облик продужене рехабилитације, и превенција погоршања,
односно настанка компликација одређене хроничне болести за индикације утврђене општим актом
Републичког фонда којим се уређује медицинска рехабилитација у стационарним здравственим
установама специјализованим за рехабилитацију.
Право на медицинску рехабилитацију у случају повреде и болести, осигурано лице остварује у
складу са општим актом Републичког фонда којим се утврђују врсте индикација за коришћење
медицинске рехабилитације, дужина трајања рехабилитације, начин и поступак остваривања
рехабилитације и упућивања на рехабилитацију.
6. Лекови и медицинска средства
Члан 14.
Право на лекове и медицинска средства обухвата:
1) право на лекове са Листе лекова који се прописују на лекарски рецепт или издају на налог на
терет средстава обавезног здравственог осигурања;
2) право на медицинска средства која се обезбеђују из средстава обавезног здравственог
осигурања, односно која се прописују на налог или се уграђују у организам осигураног лица у складу са
општим актом Републичког фонда којим се уређују врсте и стандард медицинских средстава која се
уграђују у људски организам.
Лек из става 1. тачка 1) овог члана прописује се осигураном лицу у количини која је неопходна до
наредне контроле, али за период који није дужи од пет дана код акутних обољења и стања.
Лек из става 1. тачка 1) овог члана прописује се осигураном лицу, у количини која је неопходна
за период који није дужи од 30 дана код хроничних обољења.
Изузетно од става 3. овог члана, осигураном лицу са хроничним обољењем и терапијом леком
истог интернационалног незаштићеног назива, која у периоду од годину дана пре прописивања лека
није мењана, лек из става 1. тачка 1) овог члана прописује се у количини која је неопходна за период
који није дужи од 60 дана. 7
Лекови који садрже опојне дроге или психотропне супстанце, лекови који се користе у лечењу
ХИВ-а, лекови из групе антинеопластика и имуномодулатора, као и лекови под посебним режимом
издавања (Листа Ц) могу се прописивати за период који није дужи од 30 дана.
Изузетно од става 1. тачка 1) овог члана, осигураном лицу обезбеђује се и лек који није на
Листи лекова и то:
- лек који није на Листи лекова, а за који је издата дозвола за стављање у промет у Републици
Србији само за медицинске индикације утврђене дозволом за стављање лека у промет,
- лек који није на Листи лекова, а за њега није издата дозвола за стављање у промет у
Републици Србији, само за медицинске индикације утврђене у дозволи за стављање у промет у
земљама Европске уније, односно у држави порекла.
Осигураном лицу, лек из става 6. овог члана, обезбеђује здравствена установа терцијарног или
секундарног нивоа здравствене заштите, на основу мишљења три лекара одговарајуће специјалности
здравствене установе терцијарног или секундарног нивоа здравствене заштите да је лек неопходан и
да не постоји одговарајући лек на Листи лекова по генеричком, односно заштићеном имену лека, а да
су исцрпљене све друге терапијске могућности лечења.
Мишљење три лекара специјалисте из става 7. овог члана обавезно потписује и директор
здравствене установе секундарног или терцијарног нивоа здравствене заштите која обезбеђује лек,
односно лице које он овласти.
Здравствена установа терцијарног или секундарног нивоа која је увела лек у терапију, у обавези
је да осигураном лицу обезбеди лек из става 6. овог члана за све време примене терапије и прати
терапијски ефекат његове примене у току:
- стационарног лечења;
- лечења у дневној болници;
- амбулантно-поликлиничког лечења.
Здравствена установа терцијарног нивоа у којој се лечи осигурано лице оболело од реткe
урођене болести метаболизма, обезбеђује осигураном лицу и лекове за лечење те болести који се не
налазе у Листи лекова, а који представљају ензимску супституциону терапију и имају висок степен
ефикасности у лечењу.
Здравствена установа из става 10. овог члана, обезбеђује осигураном лицу лекове који
представљају ензимску супституциону терапију на основу одлуке Комисије Републичког фонда за
лечење урођених болести метаболизма (у даљем тексту : Комисија).
Комисија из става 11. овог члана доноси одлуку о употреби лекова који представљају ензимску
супституциону терапију на предлог три лекара специјалисте здравствене установе терцијарног нивоа у
којој се лечи осигурано лице оболело од ретке урођене болести метаболизма, појединачно за свако
осигурано лице.
7. Медицинско – техничка помагала
Члан 15.
Осигураном лицу обезбеђују се медицинско–техничка помагала која служе за функционалну и
естетску замену изгубљених делова тела, односно за омогућавање ослонца, спречавање настанка
деформитета и кориговање постојећих деформитета, као и олакшавање вршења основних животних
функција.
Осигураном лицу обезбеђују се медицинско–техничка помагала потребна за лечење и
рехабилитацију која омогућавају побољшање основних животних функција, омогућавају самосталан
живот, омогућавају савладавање препрека у средини и спречавају суштинско погоршање здравственог
стања или смрт осигураног лица.
Право на медицинско-техничка помагала, осигурано лице остварује у складу са општим актом
Републичког фонда којим се утврђују врсте медицинско–техничких помагала и индикације за њихово
коришћење, стандарди материјала од којих се израђују, рокови трајања, односно набавке, одржавање и
њихово занављање, као и начин и поступак остваривања права на медицинско-техничка помагала. 8
Члан 16.
Садржај и обим превентивних мера у области здравствене заштите, превентивних мера у
области примарне стоматолошке здравствене заштите, превентивних мера у области здравствене
заштите које се спроводе ван здравствене установе и превентивних мера у области стоматолошке
здравствене заштите које се спроводе у предшколским, школским и високошколским установама,
садржај и обим здравствене заштите у хитним медицинским стањима у области примарне здравствене
заштите и прегледи и лечење болести уста и зуба, који су уређени овим правилником, одштампани су
уз овај правилник и чине његов саставни део.

JSN Boot template designed by JoomlaShine.com